Individualna psihoterapija
Psihoterapiju može sprovoditi isključivo za to obučen stručnjak, neko ko je prošao kroz višegodišnju obuku i edukaciju i rad na sebi.
Postoji veliki broj psihoterapijskih škola, psihodinamskog, analitičkog, kognitivnog, bihejvioralnog, itd. usmerenja, mada većina savremenih terapeuta neguje integrativni pristup u radu. Klijenti mogu biti svi oni koji su motivisani da rade na prevazilaženju svojih problema, posvećujući vreme svim aspektima ličnosti, kako bi se postigla obuhvatna, korenita promena. Nema ograničenja po pitanju toga ko može krenuti na psihoterapiju, nije potrebno da klijent ima istoriju psihijatrijskog lečenja, s tim što klijenti naravno mogu biti i bivši i sadašnji pacijenti. Po pravilu psihoterapija traje duže od savetovanja jer je obuhvatnija, a trajanje tretmana zavisi od individualnih potreba klijenta.
Psihološko savetovanje
Savetovanje, kao i psihoterapiju može sprovoditi isključivo za to obučen profesionalac. Radi se na konkretnom problemu, bilo da je u pitanju razvojna kriza, problemi u komunikaciji, u odnosima, strahovi, itd. Klijent može biti bilo ko, bez obzira na to da li ima istoriju psihijatrijskog lečenja ili ne. Savetovanje traje kraće nego psihoterapija, a klijent zajedno sa terapeutom/savetnikom radi na postizanju jasno definisanog cilja. Kada dođe do željene promene, klijent može završiti sa ciklusom savetovanja, može se odlučiti za novi cilj i novi ciklus, a može se odlučiti i za psihoterapiju.
Grupna psihoterapija
Terapijska grupa je koncipirana tako da nas podstiče da učimo o sebi kroz relacije sa drugim ljudima. Posebno je pogodna za unapređivanje socijalnih odnosa, rad na poverenju, intimnosti, samopouzdanju i slično. Pored ovoga grupa može biti značajan izvor podrške u situacijama gubitka bliske osobe, procesu prolaženja kroz tešku bolest, prilagođavanju na neki nov životni kontekst i slično. Grupa nam daje mogućnost da u sigurnoj sredini i atmosferi isprobamo nove načine ponašanja, pošto smo osvestili stare, da vežbamo socijalne veštine, poštujemo različitost, da učimo da ostvarujemo duboke, intimne odnose sa drugim ljudima, da osetimo povezanost sa onima koji su imali probleme sčične našim, da razvijamo osetljivost za potrebe i osećanja drugih, odgovornost za sebe i druge, da učimo da izražavamo emocije na zdrav i konstruktivan način.
U grupi svako radi svojim ritmom, rad je individualan čak i kada se odvija u grupi.
Za razliku od individualnog setinga u grupi imamo mogućnost da se sopstveni problem sagleda u širem kontekstu, slušajući ostale članove, kako kroz njihove teme, tako i kroz povratne informacije koje od njih dobijamo. Često u grupi osoba dolazi do uvida da nije jedina sa određenim problemom. Podrška drugih članova grupe je neprocenjiva. Slušajući i posmatrajući radove drugih mi na indirektan način obrađujemo i svoje teme. Mogućnost uvežbavanja novih načina reagovanja u sigurnom, bezbednom, podržavajućem okruženju.
Pravila grupnog rada:
Svi članovi se obavezuju da ono što se iznese na grupi ne smeju iznositi van nje. Poverljivost je važna jer daje slobodu članovima da na grupi iznesu teme koje su za njih duboko intimne i da na njima rade.
dobronamernost
dobrovoljnost. svaki član grupe govori ili iznosi intimne informacije o sebi onoliko koliko je njemu samom prihvatljivo
odgovornost prema terapeutima koji vode grupu i ostalim članovima grupe
članovi grupee nisu tu samo da rade i unapređuju sebe, već da budu saradnici u terapiji, odnosno akteri u radovima drugih
Grupa se sastaje jednom nedeljno, u trajanju od nekoliko časova. Najčešće broji između 5 i 10 članova. Ukoliko ste zainteresovani da postanete član neke terapijske grupe, možete se prijaviti ovde
Rad sa parovima
Osnovni cilj terapije u radu sa parovima je ostvarivanje ili unapređivanje međusobnog odnosa osoba koje su u braku ili u vezi. Radi se na unapređivanju komunikacije partnera kroz prepoznavanje onih mesta na kojima se partneri isključuju i udaljavaju jedno od drugog. Prihvatanje sebe i svojih potreba uz istovremeno prepoznavanje i prihvatanje potreba kod svog partnera je ključno za uspešniju komunukaciju.
Česti problemi zbog kojih se parovi javljaju, a koji utiču na odnos sa partnerom su nezadovoljavajući seksualni odnos, problemi u ostvarivanju intimnosti, nedovoljno vremena koje provode zajedno, nedostatak zajedničkih interesovanjam monotonija, pasivnost jednog od partnera, problemi na poslu, hroničan umor jednog od partnera, česti konflikti ili svađe, prevare, posesivnost, pokušaji da se kontroliše partner, nerazumevanje i slično.
Odgovornost za probleme je uvek zajednička. Cilj je prepoznati na koji način obe strane doprinose da se problem održi.
U radu sa parovima terapeut nije sudija, ne staje ni na čiju stranu, ne traži krivca, ne kritikuje i ne savetuje. Uloga terapeuta je da sasluša, razume obe strane, pomogne u definisanju zajedničkih ciljeva i pronalaženja adekvatnih načina za prevazilaženje problema.
ONLINE psihoterapija
Sva pravila koja važe u terapiji uživo važe i za online psihoterapiju. Online psihoterapija je naročito pogodna za osobe koje žive u manjim sredinama u kojima nema mnogo ili nema uopšte psihoterapeuta kojima se mogu obratiti, za osobe koje žive u inostranstvu ili one koji započnu rad uživo a zatim su iz određenih razloga prešli u drugi grad a žele terapiju da nastave sa istim terapeutom. Nekim osobama je lakše da se otvore i govore o određenim temama o kojima im je inače neprijatno da govore licem u lice. Takođe, prednosti ovog vida terapije su udobnost, privatnost, dostupnost, ušteda vremena i novca.
Rad sa decom
Dečija psihoterapija je poseban vid terapije koji je prilagođen deci i adolescentima. Poseban način rada omogućava da dete ispolji svoje potrebe i emocije u sigurnom i bezbednom okruženju.
Dečija psihoterapija je namenjena detetu pojedinačno, ali i celom sistemu kojem dete pripada, porodici. Sa detetom se radi na individualnoj terapiji, dok je svaka peta seansa rezervisana za zajednički susret deteta i roditelja.
Cilj dečije psihoterapije je da se osvesti uzrok simptoma sa kojim dete dolazi na terapiju i da se prepozna na koji način porodica doprinosi stvaranju simptoma. Takođe, zajednički se stvara atmosfera u porodici koja će omogućiti detetu dalji nesmetani rast i razvoj zajedno sa sistemom.
